Zašto se trzamo pre nego što zaspimo tj.utonemo u san? Šta uzrokuje ovu pojavu? Neobičan nagli pokret vezan je za fenomen koji se zove hipnagoško stanje, a predstavlja tranzitivni period između budnog stanja i sna. Pa je tako ovaj, trzaj i dobio ime hipnagoški trzaj. Reč je o mioklonusu, odnosno brzim, nevoljnim pokretima mišića
Dok tonete u san, dva različita moždana sistema dovode svoje uloge u ravnotežu kako biste prešli u besvesno stanje.
Jedan od njih je retikularni aktivirajući sistem (skr. RAS). Ova mreža ćelija nalazi se ispod moždane kore (korteksa) i pomaže u održavanju budnog stanja. Drugi je ventrolateralno preoptičko jezgro, smešten u donjem delu mozga, koji kontroliše san.
Naučnici veruju da se ova dva sistema bore za prevlast u toku zapadanja u san. U tom trenutku takođe opada nivo transmitera serotonina kako bi svi glavni mišići u telu mogli da miruju. Ipak, to ne utiče na najmanje mišiće, poput onih oko očiju ili u zglobovima, usled čega celo telo može da se trza
Prema drugim teorijama, u pitanju je evolucijski atavizam, reč je o sistemu koji je činio majmune bezbednim kada bi na drveću utonuli u san.
Inače hipnagoški trzaji najčešće se javljaju kod dece, ali ih doživljavaju i većina odraslih ljudi. Ljudi ih u većini slučajeva nisu svesni jer su suviše duboko u snu u trenutku trzanja. Za razliku od brzih pokreta očiju koji se događaju tokom REM faze, ova vrsta trzaja ne odražava vizije u snu.