Psihološki Efekti

Nekoliko interesantnih naučno - dokumentovanih psiholoških efekata koji se javljaju u ljudskom ponašanju.

1) Efekat Romea i Julije

Efekat Romea i Julije predstavlja pojavu da privlačnost između dvaju osoba raste, ako postoji protivljenje porodica njihovoj vezi i težnja da se oni razdvoje. To znači da ako roditelji otvoreno krenu da brane nečiju vezu, tada se dvoje mladih još više zaljube jedno u drugo. Mladi ljudi, a posebno tinejdžeri, imaju potrebnu za nezavisnošću i slobodom, i stoga odbijaju da im neko nameće pravila. Međutim, treba imati u vidu, da zaljubljivanje, kao rezultat ovog efekta, nije hir i gluma, već se dvoje mladih istinski više zaljube jedno u drugo. Zato roditelji, nemojte da rizikujete i otvoreno pokazujete svoju netrpeljivost prema drugoj strani.

2) Efekat postmatrača

Efekat posmatrača ukazuje na pojavu da što što je veći broj ljudi koji posmatra neku nesreću, manja je verovatnoća da će neko priteći u pomoć. Što je veći broj prisutnih posmatrača, manje će ljudi biti spremno da pomogne, jer će svi da misle da će neko drugi da priskoči. Ovaj efekat je prilično poznat u nauci. Stoga kada primetite da je nekome potrebna pomoć, nemojte da čekate da još neko reaguje.

3) Efekat kiselog grožđa

Efekat opisuje tendenciju da kada nam je nešto teško dostupno, onda to manje i želimo da postignemo. Privlačniji su nam ciljevi za koje znamo da možemo da ih ostvarimo. Prilično je čest, mada ga ljudi često nisu svesni.

4) Pigmalion efekat

Pigmalion efekat se drugačije naziva i efekat autosugestije. Predrasude i očekivanja od neke osobe se na kraju zaista i ostvare. Na primer, predrasude nastavnika, često utiču na uspjeh djece. Što se više djeca hvale kao uspješna i pametna, ona zaista i budu takva. Naravno, dešava se i obrnuto. Eksperimeni vršeni među američkim osnovcima, na primer, su dokazali, da ako se djeca prosečne inteligencije, hvale kao ona sa natprosečnom, ona s vremenom, počnu da pokazuju natprosečne rezultate.

5) Zeigarnik efekat

Ljudi su više skloni da pamte nedovršene događaje ili aktivnosti na kojima su stali do pola. Kada neka aktivnost nije završena, onda se u ljudima stvara napetost, koja uzrokuje da im te aktivnosti bolje ostanu u sećanju. Studenti, koji često prekidaju učenje nevezanim akivnostima, kao što je igranje igrica, bolje pamte. Ovaj trik često koriste serije, koje se često prekidaju kod najzanimljivijih scena.

6) Halo efekat

Češće poznat kao efekat prvog utiska, halo efekat objašnjava pojavu da ljudi često donose sud o nečijem karakteru na osnovu sveopšteg (prvog) utiska. Zato često smatramo da osobe koje prijatno izgledaju, ili su lepo obučene, imaju dobar karakter, iako ove dve stvari realno nemaju veze.

7) Efekat publike

Ljudsko ponašanje često zavisi i od prisutne publike, iako je ta publika pasivna. Ovaj efekat se uvek mora uzimati u obzir prilikom eksperimenata. Ljudi se drugačije ponašaju u zavisnosti od toga da li su sami, među nepoznatim osobama, poznanicima, muškarcima, ženama ili slično. Na primer, muškarcima se menja ponašanje ako se u prisustvu nalaze privlačne žene, radnici se drugačije ponašaju kada šef nije tu i slično. Sledeći put kada ne možete da objasnite svoje ponašanje na nekom događaju, prisetite se ko je sve bio prisutan. Možda je to dovoljno objašnjenje.

RECEPT: Oslić, Riba Koja Oprašta

1. Lagano se filetira 

Oslić je riba izduženog tijela i velike glave koja se iznimno lako filetira. Iskusni znalci tvrde da za odvajanje kosti od mesa ribe nije potreban niti nož, već da se isto može učiniti golim rukama. Ako planirate ribu ispeći cijelu nožem tek nježno uklonite ljuske s površine. 

2. Idealna termička obrada 

Kad je oslić u pitanju ne postoji idealna termička obrada. On se može kuhati, peći, pohovati, ali i poslužiti sirov s obzirom da je riječ o ribi koja se nalazi nisko u prehrambenom morskom lancu, te ne sadrži mnogo toksina. 

Od njegovog nježnog mesa mogu se raditi rolnice, kuglice s krušnim mrvicama, ili se pripremati ala bakalar na bijelo i crveno. Za pečenje svježe isječenih fileta, primjerice, bit će vam dovoljno par minuta sa svake strane.

3. Izbjegavajte mrkvu 

Slatkoća mrkve neutralizira slanost mora u ribi, pa ovo korjenasto povrće treba izbjegavati kada kuhate plodove mora. Posebno treba izbjegavati miješanje mrkve i riba nalik na oslić, jer je riječ o namirnici nježnog okusa koji će se u termičkoj obradi posve izgubiti.

RECEPT: Dijeta Neće Ispaštati

Bez mnogo kalorija, a može da bude odlična užina. Riječ je o čokoladnom musu koji će vas sigurno oduševiti svojim ukusom, ali i jednostavnošću sa kojom se pravi.

Sastojci:

•  ½ avokada
•  Malo cimeta
•  Jedna kašika nezaslađenog kaka-a u prahu
•  3,4 kockice leda
•  2dcl bademovog mlijeka (sa ukusom vanile ili običnim)

Kako se pravi?

Stavite sve sastojke u jednu posudu ili blender, pa miješajte dok se svi sastojci potpuno ne sjedine i dok ne dobijete kremastu smjesu, otprilike oko dva minuta. Za još veću hranjivost dodajte jednu kašiku proteinske čokolade u prahu.

Poslužite u čašama ili manjim posudicama i ukrasite svježim voćem po želji.

Prijatno!

RECEPT: Hrskavi sendvić

Jedan fin primjer ukusne, a jednostavne za napraviti užine, ukusan sendvić... isprobajte

SASTOJCI:

•  1 pakovanje od 12 spojenih jufki hljeba
•  8 liski šunke
•  4 parčeta sira
•  9 kiselih krastavčića
•  1/4 šolje otopljenog maslaca
•  1 kašika senfa

PRIPREMA:

Hljeb rasijecite po dužini. Zatim poslažite šunku, sir i krastavčiće. Složite sendvić u pleh, a zatim u posebnoj posudi pomiješajte senf i maslac, pa prelijte preko sendvića. Pecite 20 minuta u dobro zagrijanoj rerni na 180 stepeni. Isijecite, služite i uživajte. :)

Izumitelj Tetrisa

Tetris predstavlja jednu od najpoznatijih igrica ikada napravljenih. Nekada smo je igrali na prvobitnim verzijama Gameboy-a, potom na računarima, a danas na telefonima. Igra liči na slagalicu gde se slažu figurice određenih oblika jedna na drugu.

Iako su mnogi od vas igrali Tetris, malo ko zna da je Tetris nastao 1984. godine u Sovjetskom Savezu. Istovremeno predstavlja i jedan od prvih softvera koji je izvezen iz Sovjetskog Saveza u SAD.

Izumitelj Tetrisa bio je Aleksej Pažitnov, koji ga je izumio u vreme dok je radio u Sovjetskoj akademiji nauka. Dao joj je naziv kombinujući riječi tetra i tenis. Tetra je grčki prefiks koji označava broj četiri (većina figurica ima četiri djelića), a tenis mu je bila omiljena igra. Igrica je potom ubačena u IBM-ov PC, i veoma brzo postala popularna u Moskvi. Vijest o igrici se brzo širilia, pa je na nju naišla engleska kompanija Spektrum Holobajt u Mađarskoj, koja je, zaobilazeći autorska prava, izdala prvu verziju igrice u Americi. Za veoma kratko vreme je igrica postala izuzetno popularna, a kompanija bogata. Sledeći taj primjer i mnoge druge kompanije su počele da izdaju igricu.

U međuvremenu je naučnik Aleksej prenio svoja autorska prava na Sovjetsku vladu. Morao je to da uradi, pošto je bio zaposlen u državnoj službi kada je napravio. Ali ni sovjetska vlada nije uspjela da efikasno unovči svoja prava. Aleksej je dobio nazad autorska prava od države 1996. godine. Pošto je igrica bila veoma popularna i imala dobar potencijal zarade, mnoge kompanije su dokazivale svoja autorska prava i vlasništvo nad njom. Aleksej Pažitnov nikada nije uspeo da zaradi mnogo novca od svog izuma, ali se za to bori i dan danas u SAD-u, gdje je osnovao svoju kompaniju.

Dokazano je da dugotrajno igranje ove igrice izoštrava i ubrzava moždane funkcije, ali da utiče na zaboravljanje, a postoji i Tetris efekat, koji su mnogi iskusili. Tetris efekat se javlja jada pretjeramo u igranju Tetrisa, pa figurice počinju da nam se priviđaju pred očima, čak i dok radimo nešto drugo.

Štamparska Presa

Johann Gutenberg - je njemački metalac i izumitelj, poznat po tome što je prvi štampao knjige uz pomoć pomičnih slova i tako omogućio veću pristupačnost pisane riječi i brži protok znanja u renesansnoj Evropi.

Gutenberg je bio prvi Evropljanin koji koristiti štampanje pokretnim tipkama, oko 1439, a globalni pronalazač štamparske prese. Među njegovim mnogim doprinosima za štampu su: pronalazak procesa za masovnu proizvodnju pokretnog tipa, korišćenje mastila na bazi nafte i korišćenje drvene štamparske prese slične poljoprivrednoj prese na zavrtanj iz tog perioda.

Pronalazak mašine za štampanje, Johana Gutenberga predstavlja jedan od najznačajnijih događaja u novijoj historiji, ma koliko to nama zvučalo neobično. To je događaj koji je promenio kako funkcioniše svijet.

Naime, prije Gutenbergovog pronalaska celokupno znanje je bilo u rukama povlašćenih. Knjige su se samo prepisivale, i stoga su bile mnogo skupo. Uglavnom su ih prepisivali monasi u manastirima, i prepisivanje jedne knjige je trajalo mjesecima. Zato su kopije bile rijetke, pa je cijelo dostupno znanje bilo u rukama aristokratije i crkve. Pored glavnih univerziteta su postojale prepisivačke radionice, koje su se trudile da studentima olakšaju posao, ali je i dalje svako kopiranje bilo izuzetno sporo i trajalo mjesecima.

Nije bilo moguće obrazovati narod ili širiti nove ideje, jer nije bilo načina kako da se informacije zabilježe i distribuiraju velikom broju ljudi. Običan narod je bio primoran da se oslanja na svoje pamćenje i pričana predanja, a svako drugo znanje mu je bilo nedostupno. Povrh toga se često dešavalo da dostupne knjige i tekstovi budu pisani na jeziku koji narod ne razumije, kao što je grčki ili latinski, pa je to dodatno otežavalo bilo kakvo obrazovanje i širenje informacija.

Sve se to promenilo nakon Gutenbergovog pronalaska, koji je omogućio da se za jednu nedelju odštampa do 500 kopije jedne knjige. On je bio vešt zanatlija sa višedecenijskim iskustvom, pa je tako i mogao da  napravi jednu tako korisnu, ali složenu napravu.

Nažalost, on svoj pronalazak nije uspeo da dobro unovči, i smatra se da je umro u siromaštvu, ali je njegov izum imao dalekosežan utjecaj. Gutenberg sam nije mogao da pretpostavi, kakve će posledice imati njegov izum, on je naprosto bio praktičan.

Izum je imao veliki broj protivnika, naročito od strane katoličke crkve, jer je mogućnost štampanja knjiga značila da sada svako može da štampa i tumači Bibliju po svojoj volji, a to crkvi nije odgovaralo.

Smatra se da je Francuska revolucija i ukidanje feudalizma, prva dalekosežna posljedica štamparske mašine, jer se ona desila samo zato što je štampanje letaka, knjiga i pamfleta za veliki broj ljudi postalo izvodljivo.

Zlato

Zanimljivosti:

1) Zlato je jedan od prvih metala koji su ljudi počeli da obrađuju, odmah poslije Kamenog doba. Najstariji zlatni ukrasni nakit otkriven je baš na Balkanskom poluostrvu (potiče iz 4000 god. p.n.e).

2) Bilo je cenjeno u skoro svim starim civilizacijama od Starog Egipta, Rimskog carstva, Kine do Carstva Inka i Asteka. Na asteškom jeziku zlato znači “izmet bogova.” 

3) Može se naći na svim kontinentima, čak i na Antarktiku, ali tamo je kopanje ruda zabranjeno.

4) Predstavlja savitljiv metal, što znači da se veoma lako obrađuje. Nikad ne hrđa. Od jednog grama zlata može da se izvuče žica dugačka 3 km.

5) Do sada je iskopano oko 192 hiljade tona zlata.

6) Gotovo da je neuništivo pa se zato odlično reciklira. Većina zlata koje danas postoji u svetu je reciklirano.

7) Najveće zalihe zlata nalaze se u okeanima, ali još uvek nije isplativo da se one eksploatišu.

8) Zlato postoji i u svemiru, na planetama i asteroidima, ali ne u velikoj količini. Jednog dana ga možda baš odatle budemo dobavljali.

9) Dio zlata upravo je i došao iz svemira sa meteora koji su padali na Zemlju tokom 200 miliona godina njenog formiranja.

10) U Dubaiju postoje automati za zlato “Gold to go”. Ubacite novac i dobijete čisto zlato.

11) Zlato važi za prvu svetsku valutu, jer nekada su sve valute bile vezane za cijenu zlata. To je bio takozvani “zlatni standard”, koji je važio u 19. i 20. veku. Mnoge države koriste zlato kao državnu rezervu.

12) Zlatne olimpijske medelje se ne prave od zlata. Propisano je da moraju da sadrže 92, 5 procenata srebra i 6 grama zlata.

13) Amerika ima najveće rezerve zlata na svetu, koje čuva u posebnom vojnom utvrđenju Fort Knoks. A država u kojoj ima najviše zlatnog nakita je Indija.

Zanimljive Činjenice o Jezicima

Jedna od sposobnosti koja izdvaja čoveka od svih drugih životinja je mogućnost kompleksne komunikacije i razmena ideja, koncepata i misli. 

Sve se to čini pomoću jezika koji predstavlja skup glasova, riječi i znakova koji imaju određeno značenje. Na svetu se danas koristi između 5 hiljada i 7 hiljada jezika, mada je broj teško proceniti pošto mnogi jezici svakodnevno izumiru, a i ponekada je teško razlučiti jezik od dijalekta.

Neke od zanimljivosti:

1) Neki jezici imaju padeže, a neki ne. Naš jezik ima sedam padeža, dok engleski jezik nema nijedan. Finski jezik ima oko 14-15 padeža, dok mađarski ima oko 18, sve zavisi od definicije. Ali po broju padeža apsolutni rekorder je Cezki jezik koji se govori na Kavkazu, i koji ima 64 padeža. Nažalost, taj jezik je sada u izumiranju, pa se vode napori da se on očuva.

2) U našem jeziku, kao i u drugim slavenskim jezicima, postoje tri gramatička roda: muški, ženski i srednji. Svaka riječ ima svoj rod, drvo je srednjeg roda, dok je list muškog roda, a grana ženskog, na primer. Nemaju svi jezici rod. Turski, kineski i japanski nemaju rod. Engleski jezik je nekada imao rodove, ali su se oni sada izgubili. Zanimljivo je da neki afrički i indijanski jezici imaju više od tri roda. Na primer, rodovi se mogu razlikovati po tome da je li u pitanju živa ili neživa stvar. Zatim biljke i prirodne pojave mogu da imaju zaseban rod. Rod takođe može da zavisi i od veličine stvari. Tako bi list imao biljni mali rod, a drvo bi imalo biljni veliki rod.

3) Mi smo navikli da imamo samo jedninu i množinu imenica, ali u nekim jezicima postoji nekoliko množina. Na primer, riječ “mi” može da znači nas dvoje, ili ja i on, ili ja i ti, ja i još mnogo ljudi itd. Kod nas se za sve te reči koristi “mi”, dok u nekim jezicima postoje različite reči.

4) Jezici se razliku po broju reči, govornika, strukturi, gramatici i tako dalje, ali ne postoji misao ili pojava koja ne može da se kaže na bilo kom jeziku. Čak i u slučaju da za neku pojavu ne postoji riječ na jednom jeziku, ona se uvijek može opisati i razumjeti.

5) Poznati lingvista Noam Čomski smatra da postoji univerzalna gramatika, to jest ista gramatička pravila koja su urođena svim ljudima.

6) Naš jezik pripada indo-evropskoj porodici jezika, koja je najbrojnija na svetu, a slavenskoj grupi jezika, koja je najbrojnija u Evropi. U Evropi se najčešće koriste tri grupe jezika, germanski, romanski i slavenski jezici. Svaka grupa ima zajedničkog pretka, relativno gledano. Ono što je interesantno za slavenske jezike je da su oni međusobno najhomogeniji, to jest svi su mnogo međusobno slični. Govornik poljskog i bosanskog mogu sasvim lijepo da se sporazumijevaju, iako je poljski zapadnoslavenski jezik, a bosanski južnoslavenski. Neki stručnjaci idu do te granice da smatraju da su u desetom vijeku nove ere svi govornici slavenskih jezika govorili jednim jezikom. Navedena sličnost je navela neke lingviste da počnu da prave zajednički slavenski jezik, koji bi bio razumljiv svim govornicima slavenskih jezika. Tako su nastali novoslavenski i međuslavenski jezici. Rumunski jezik ima dosta riječi slavenskog porekla, zato što je bio okružen govornicima slavenskih jezika.

7) Italijanski i francuski jezik nam djeluju veoma različito, ali je njihova leksička sličnost oko 89 procenata (procenat reči koje su iste ili slične), što je mnogo iznad lingvističke granice da se dva jezika proglase istim.

8) Neki stručnjaci smatraju da maternji jezik umnogome može da utiče na nečiji mentalitet i pogled na svet. Na primer, postoje istraživanja koja pokazuju da su ljudi sa maternjim jezicima u kojima ne postoji buduće vrijeme, odgovorniji što se tiče planiranja i ostvarenja budućih odluka (više štede i vode računa o zdravlju), jer su primorani da razmišljaju u konceptima sadašnjosti.

9) Deca koja od malena žive u dvojezičnoj sredini, gdje se uporedo koriste dva jezika, su inteligentnija.

10) Najduža riječ u bosanskm jeziku je prijestolonasljednikovičicinima, koja znači žena prijestolonasljednika.

11) Polovina ljudi na svetu danas se koristi sa dva ili više jezika.

12) Kmerski jezik u Kambodži ima 74 znakova u alfabetu, dok jedan od jezika na Papui Novoj Gvineji, Rotokas ima samo 12 znakova.

13) Jezik Sedang, koji se govori u Laosu i Vijetnamu ima između 33 i 55 različitih samoglasnika, zavisno od definicije.

14) Zemlja sa najviše jezika je Papua Nova Gvineja, gde se govori oko 850 jezika. U Evropi je to Rusija, gdje se procjenjuje da postoji između 130 do 200 jezika. Zemlja sa najvećim brojem jezika u službenoj upotrebi je Južna Afrika, sa 11 jezika.

15) Irska je jedina zemlja gde je izumrli jezik javni službeni jezik. Irski jezik danas skoro niko da i ne govori. Svi Irci u svakodnevnom govoru koriste engleski jezik, ali su obavezni da u školi uče irski, kao i da na njega prevode zvanične dokumente. Dosta se trude da ožive svoj jezik, ali nažalost danas niko ne vidi svrhu da govori izumrli jezik.

16) Hebrejski jezik je jedini izumrli jezik koji je uspješno oživljen.

17) Srpski jezik je jedini evropski jezik sa digrafijom, odnosno dva pisma u okviru jednog jezika.

Zašto Treba Da Spavamo u Potpunom Mraku, Bez Vjestačke Svjetlosti?

Moderne spavaće sobe su često pune elektronskih aparata koji svetle u mraku, bilo da je to upaljen kompjuter, sat ili bilo šta drugo. Međutim, nedavno su naučnici dokazali da bilo kakvo upaljeno svetlo tokom spavanja negativno utiče na zdravlje i da nikako nije preporučljivo.

Zašto se to dešava? Pa, prije svega, moramo imati u vidu evoluciju čoveka. Noćna svetlost je izmišljena tek u poslednjih stotinak godina, dok su, prije toga, ljudi vijekovima odlazili na spavanja sa prvim mrakom i budili se u zoru. Nije bilo nikakve vještačke svetlosti, već svaka svjetlost koju su ljudi imali je dolazila ili od vatre, Sunca ili Meseca, što nije ništa u poređenju sa tim što imamo sad. Zato je i ljudski organizam evoluiorao da voli da spava u mraku.

Pažljivim proučavanjem naučnici su ustanovili da spavanje uz bilo kakav izraz svetlosti dovodi do smanjenja lučenja neophodnih hormona za ljudsko tijelo. Jedan od tih hormona je melatonin. Njegovo lučenje je pedeset posto slabije kod osoba koje spavaju uz izvore svetla (makar i oni bili slabi).

A melatonin je bitan za ljudsko zdravlje. Utiče na jači imunitet, predstavlja odličan oksidans, usporava starenje i ima još mnoge druge pozitivne efekte na zdravlje. Čak se smatra da predupređuje autizam i još mnogo toga. Zato, uvek prije nego što zaspite isključite sve što bi moglo da svijetli i remeti vaš san.

Neki Od Razloga Zasto Ste Prvi Na Listi Komarcima

Sigurno ste se nekad pitali zasto komarci ujedaju nekog više a nekoga manje, navodimo vam neke od razloga... 

Nabrojaćemo neke od najbitnijih:

1) Boja odeće

Komarce privlači tamnija boja odeće, za razliku od drugih insekata, koje privlači svetla boja.

2) Pokret

Što se više krećete, to vas komarci više prepoznaju kao živo biće, koje je odličan izvor hrane. Zato je uvek bolje da se što manje pomijerate.

3) Toplota tela

Što je neko zagrijaniji, to više privlači komarce. Na primjer, osobe koje su zadihane ili znojave predstavljaju pravi magnet.

4) Ugljen dioksid

Komarci imaju detektor za uglen dioksid koji svi izdišemo, i zato su uvek u našoj blizini. Djeca emituju manje ugljen dioksida, pa su manje primetne mete, dok trudnice, s druge strane, izdišu više.

5) Alkohol

Naučnicima još nije jasno zašto, ali osobe koje su konzumirale alkohol su privlačnije komarcima.

6) Genetski faktori

Neki ljudi naprosto imaju takav sklop gena i bakterija na koži, da su naprosto sami po sebi mamac za komarce. Tu se ništa mnogo ne može uraditi, osim da se poveća opreznost.

7) Krvna grupa

Osobe koje su 0 krvna grupa više privlače komarce u poređenju sa svim ostalim krvnim grupama.