Španski i portugalski moreplovci su, krajem 15. veka, na karipskim ostrvima Gvadalupe, otkrili ovo sočno južno voće. Pošto su bili oduševljeni mirisom i ukusom, više puta su pokušali da ga presele u Evropu, ali zbog klime im nije uspevalo. Međutim, odneli su ga u afričke i azijske kolonije i tako je postao rasprostranjen svuda po svetu, a danas je jedna od najpoznatijih tropskih voćki, piše Moje Zdravlje.
Miris i ukus nisu jedini kvalitet ovog voća. Australijski naučnici iz Instituta za medicinska istraživanja u Kvinslendu su ustanovili da plod ananasa sadrži moćan antikancerogeni sastojak, koji bi u budućnosti mogao da bude rešenje u lečenju ove opake bolesti.
Naučnici su iz mrvljenih peteljki izdvojili 2 molekula enzima bromelina. Jedan od njih podstiče imunološki sistem da uništava kancerogene ćelije, dok drugi blokira određeni protein, odgovoran za čak 30 odsto slučajeva nastanka svih oblika karcinoma. Poseban efekat je konstatovan na kancerogenim ćelijama dojke, pluća, debelog creva, jajnika i melanoma. Da bi se delotvornost ove terapije i potvrdila, trebalo bi da prođe klinička istraživanja. Za sada, stručnjaci preporučuju najmanje tri voćna obroka od ananasa dnevno, da bi se postigao antikancerogeni efekat.
Bromelin je veoma efikasan u lokalizovanju zapaljenja sa otokom, a smanjuje i ožiljke. Pošto jača kolagen u tkivu zahvaćenom celulitomsamim tim se popravlja drenaža i olakšava varenje proteina. Bromelin iz ananasa brzo i delotvorno smanjuje i bolove. Mišljenje naučnika je da razgrađuje proteine u krvi, pa na taj način smanjuje upale koje izazivaju bol. Istovremeno štiti zglobove od slobodnih radikala.
Zbog svojstava koja poseduje, ananas se preporučuje kao pomoć kod mršavljenja, ali i eliminisanja celulita i bora. Delotvoran je i kod hiperpigmentacije koja je uzrokovana starenjem, pa može da izbledi ili potpuno eliminiše “staračke pege”. Ovaj učinak se postiže tako što se vata natopi isceđenim sokom od ananasa i drži se preko pega, koje se najčešće pojavljuju na šakama.
