Johann Gutenberg - je njemački metalac i izumitelj, poznat po tome što je prvi štampao knjige uz pomoć pomičnih slova i tako omogućio veću pristupačnost pisane riječi i brži protok znanja u renesansnoj Evropi.
Gutenberg je bio prvi Evropljanin koji koristiti štampanje pokretnim tipkama, oko 1439, a globalni pronalazač štamparske prese. Među njegovim mnogim doprinosima za štampu su: pronalazak procesa za masovnu proizvodnju pokretnog tipa, korišćenje mastila na bazi nafte i korišćenje drvene štamparske prese slične poljoprivrednoj prese na zavrtanj iz tog perioda.
Pronalazak mašine za štampanje, Johana Gutenberga predstavlja jedan od najznačajnijih događaja u novijoj historiji, ma koliko to nama zvučalo neobično. To je događaj koji je promenio kako funkcioniše svijet.
Naime, prije Gutenbergovog pronalaska celokupno znanje je bilo u rukama povlašćenih. Knjige su se samo prepisivale, i stoga su bile mnogo skupo. Uglavnom su ih prepisivali monasi u manastirima, i prepisivanje jedne knjige je trajalo mjesecima. Zato su kopije bile rijetke, pa je cijelo dostupno znanje bilo u rukama aristokratije i crkve. Pored glavnih univerziteta su postojale prepisivačke radionice, koje su se trudile da studentima olakšaju posao, ali je i dalje svako kopiranje bilo izuzetno sporo i trajalo mjesecima.
Nije bilo moguće obrazovati narod ili širiti nove ideje, jer nije bilo načina kako da se informacije zabilježe i distribuiraju velikom broju ljudi. Običan narod je bio primoran da se oslanja na svoje pamćenje i pričana predanja, a svako drugo znanje mu je bilo nedostupno. Povrh toga se često dešavalo da dostupne knjige i tekstovi budu pisani na jeziku koji narod ne razumije, kao što je grčki ili latinski, pa je to dodatno otežavalo bilo kakvo obrazovanje i širenje informacija.
Sve se to promenilo nakon Gutenbergovog pronalaska, koji je omogućio da se za jednu nedelju odštampa do 500 kopije jedne knjige. On je bio vešt zanatlija sa višedecenijskim iskustvom, pa je tako i mogao da napravi jednu tako korisnu, ali složenu napravu.
Nažalost, on svoj pronalazak nije uspeo da dobro unovči, i smatra se da je umro u siromaštvu, ali je njegov izum imao dalekosežan utjecaj. Gutenberg sam nije mogao da pretpostavi, kakve će posledice imati njegov izum, on je naprosto bio praktičan.
Izum je imao veliki broj protivnika, naročito od strane katoličke crkve, jer je mogućnost štampanja knjiga značila da sada svako može da štampa i tumači Bibliju po svojoj volji, a to crkvi nije odgovaralo.
Smatra se da je Francuska revolucija i ukidanje feudalizma, prva dalekosežna posljedica štamparske mašine, jer se ona desila samo zato što je štampanje letaka, knjiga i pamfleta za veliki broj ljudi postalo izvodljivo.